Bo­ra Đor­đe­vić i Ri­blja čor­ba na­stu­pi­li su na pr­vom Nord fe­stu, fe­sti­va­lu ko­ji nje­gu­je rok mu­zi­ku na sje­ve­ru. Po­sli­je na­stu­pa u Bi­je­lom Po­lju i Nik­ši­ću, uslijedio je Kolašin, a, ka­ko je ka­zao Čor­ba, uslijediće svirke svu­da gdje tre­ba spa­si­ti ro­ken­rol.
Pred pu­nim te­ni­skim te­re­nom ne­ka­da­šnjeg „Do­ma mla­dih“ na Lu­gu kod Ta­re, Ko­la­šin­ci, i oni ko­ji su do­šli iz osta­lih kra­je­va Cr­ne Go­re pam­ti­će na­stup Ri­blje čor­be po iz­u­zet­noj ener­gi­ji i do­brim sta­rim i no­vim hi­to­vi­ma gru­pe ko­ja vi­še od 40 go­di­na ne pre­sta­je da gri­je sr­ca pu­bli­ke. Kao i uvi­jek sa svo­jim frot­me­nom Bo­rom Đor­đe­vi­ćem obo­ri­la su pu­bli­ku sa no­gu a at­mos­fe­ru za­gri­ja­la do vr­hun­ca.
Po­če­tak kon­cer­ta su obi­lje­ži­li sta­ri hi­to­vi te gru­pe, kao što su „Ra­di­ću šta god ho­ću“, „Dva di­na­ra dru­že“ „Po­sled­nja pje­sma o te­bi“... ali je pu­bli­ka fe­no­me­nal­no re­a­go­va­la i na dvi­je no­ve pje­sma „Da ni­je te­be“ i „Smi­je­šan, gre­šan i po­gre­šan”.
Ta­da je Đor­đe­vić u svom sti­lu na­pra­vio i ma­li uvod za svoj sta­ri hit „Vo­lim vo­lim že­ne“, a pu­bli­ka je gro­mo­gla­snim apla­u­zom i ova­ci­ja­ma odu­še­vlje­nja po­zdra­vi­la Bo­ri­nu na­ja­vu...
- Mi ni­ka­da ne­će­mo ući u Evrop­sku uni­ju. Ne­ma šan­se, mi ne mo­že­mo da is­pu­ni­mo kvo­tu pe­de­ra. Jed­no­stav­no pe­de­ri na ovom tlu ne uspi­je­va­ju ta­ko la­ko, mi smo sta­ro­mod­ni lju­di jer vo­li­mo že­ne – ka­zao je Bo­ra. Ta­da je usli­je­dio hit „Vo­lim, vo­lim že­ne“ gdje je mu­ški dio pu­bli­ke sa­svim po­lu­dio.
Bo­ra Đor­đe­vić je, ka­ko je ka­zao u raz­go­vo­ru za „Dan”, pre­stao da se ba­vi po­li­ti­kom za­to svo­jim po­li­tičkim sti­ho­vi­ma ni­je ča­stio ak­tu­el­nu cr­no­gor­sku vlast ni­ti ko­men­ta­ri­sao po­li­tič­ka de­ša­va­nja, ali je ipak pri­znao da ne­će u NA­TO.
- Ne­ki mom­ci su do­bri, ne­ki mom­ci su lo­ši, ko­ja je od te dvi­je so­tre ubi­la di­je­te na no­ši, ne znam, ali eto za­to ne­ću u NA­TO – ka­zao je Čor­ba.
Da Vam je ne­ko to­kom bom­bar­do­va­nja ka­zao da će da­nas Cr­na Go­ra bi­ti čla­ni­ca NA­TO sa­ve­za šta bi ste im od­go­vo­ri­li?
- Smi­jao bih se. Ov­dje je za­bra­nje­no spr­da­ti se sa NA­TO-om i za­to ne­ću da od­go­vo­rim na to pi­ta­nje ali mo­gu da ka­žem da ću se „une­re­di­ti“ ka­da Lin­hen­štajn, An­do­ra, San­do­ri­ja uđu u NA­TO. On­da smo na­gr­bu­si­li – u svom sti­lu je od­go­vo­rio Bo­ra.
Ko­ja je raz­li­ka iz­me­đu ovih i onih da­na, kao na pri­mjer ka­da ste na­pi­sa­li hit „Man­gu­pi vam kva­re di­je­te“ pa sve do one pje­sme „Pre­zir”’?
- Ne­ma tu ne­ke ve­li­ke raz­li­ke. „Man­gu­pi Vam kva­re di­je­te” je na al­bu­mu „Ve­če­ras vas za­ba­vlja­ju mu­zi­ča­ri ko­ji pi­ju“, ko­ji je pro­gla­šen „šun­dom“ iz­me­đu osta­log i zbog te pje­sme. Ta­da sa­mo iz­da­va­li za Ju­go­ton i oni su iz­ba­ci­li tu pje­smu, pa smo se vra­ti­li u PGP pa je ta pje­sma oti­šla u jav­nost. „Pre­zir“ je jed­na ne­shva­će­na pje­sma ili je mo­žda su­vi­še te­ška da bi je lju­di pri­hva­ti­li ili je su­vi­še tač­na, ali je op­te­re­ću­ju­ća u sva­kom slu­ča­ju i zbog to­ga ni­ka­da ni­je bi­la hit.
Ka­da smo već kod te pje­sme „Per­zir“ ko­ja je po­za­di­na, ko­ji su to biv­ši lju­di, a ko olo­ši iz te pje­sme?
- U toj pje­smi ima do­sta bi­blij­skih mo­ti­va i to su op­šta mje­sta.
Šta Vas je in­spi­ri­sa­lo da na­pi­še­te je­dan od Va­ših naj­ve­ćih hi­to­va „Po­gle­daj dom svoj an­đe­le“?
- Ta pje­sma se pi­sa­la do­sta du­go, i za­i­sta ni­sam imao osnov­nu ide­ju na šta će to da iza­đe. Ta pje­sma ima svoj ži­vot i stvar­no dru­ga­či­je zvu­či u sva­koj pri­li­ci. I sa ho­rom i sa sin­fo­nij­skim or­ke­strom i ova­ko ka­da se svi­ra i raz­li­či­to, i u Vu­ko­va­ru i na Šar pal­ni­ni, gdje god ho­će­te ona do­bi­je ne­ki svoj smi­sao. To je pje­sma ko­ja se odvo­ji­la od me­ne i ima svoj sa­mo­stal­ni ži­vot.
Ko­li­ko je bi­lo te­što osta­ti na vr­hu mu­zič­ke sce­ne a za­dr­ža­ti svoj imidž?
- To je do­bro pi­ta­nje, bi­lo je ja­ko te­ško, re­la­tiv­no je la­ko po­pe­ti se na vrh, naš na­ord ima tu oso­bi­nu da te po­dig­ne na vrh a on­da da te ba­ci na dno i on­da još da te utu­če pe­tom da što du­blje pro­pad­neš. Eto na­ma po­la­zi za ru­kom da i na­kon 40 go­di­na osta­je­mo.
Od svih va­ših hi­to­va da li ima ne­ki ko­ji se po­seb­no iz­dva­ja za vas lič­no?
- Od hi­to­va uslov­no, na­rav­no da je pe­sma „Po­gle­daj dom svoj an­đe­le“ naš za­šti­ti­ni znak na ne­ki na­čin, ja za­i­sta vo­lim pje­smu „Pre­zir“, za­i­sta vo­lim pje­smu „Maj­ko“ za­i­sta vo­lim ne­ke autsa­djer pje­sme ko­je ni­ka­da ni­su bi­le hi­to­vi ali ko­je ima­ju ne­ko du­blje zna­če­nje. Re­ci­mo i „Cr­ve­na su dug­mad pri­ti­snu­ta“...
Pi­še­te li još uvi­jek re­kla­me, ima li ne­ka no­va ko­ju bi mo­gli da po­di­je­li­te sa na­ma
- Da, „Će­va­pi kod Ha­se­ta ga­rant ne­ma pra­se­ta. Has je će­vap pra­vi se­vap”.
J. Š.